Koristeći bogato iskustvo i znanje, pomažemo klijentima da urede porodične i bračne odnose, nalazeći uporište u zakonu. Pružamo najrazličitije usluge, počevši od zastupanja u brakorazvodnim parnicama, podela bračne tekovine, postupci u vezi sa izdržavanjem dece, vršenje roditeljskog prava, zaštita od porodičnog nasilja itd.

Danas su brak, ali i razvod braka potpuno pravno uređeni Porodičnim zakonom.Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ukoliko su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se ne može objektivno uspostaviti zajednica života supružnika. Do razvoda može doći ukoliko supružnici zaključe pismeni sporazum o razvodu koji treba da sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava, ukoliko supružnici imaju decu, i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Drugi način jeste kada jedan od supružnika podnese tužbu za razvod braka.

Podela bračne tekovine

Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka prestavlja njegovu posebnu imovinu. Takođe, posebnu imovinu supružnika predstavlja i ona koju je stekao u toku braka, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo samo prava.

Ako je tokom braka došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja bračne zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Deoba bračne imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka. Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba). Sporazum o deobi zajedničke imovine zaključuje se u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud gde važi zakonska pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
Pravo na deobu zajedničke imovine imaju: supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla naolatiti njihova potraživanja.

Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov deo. Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.

Alimentacija za dete podrazumeva pokrivanje troškova života deteta: hrane, odeće, školovanja, lečenja itd. Ako oba roditelja učestvuju u izdržavnju deteta, troškovi izdržavanja će se deliti na način koji je utvrđen sporazumom o razvodu braka ili kako je sud to odredio presudom po tužbi za razvod braka.

Iznos alimentacije će se odrediti na osnovu primanja roditelja, a od uticaja će biti i troškovi deteta. Visina alimentacije određuje se u opsegu od 15-50% primanja roditelja davaoca, a tako da se tim iznosom detetu obezbedi isti kvalitet života koji uživa i roditelj koji daje alimentaciju.

Dete će imati pravo na izdržavanje dok ne navrši 18 godina, a ako je redovan student sve dok ne navrši 26 godina života. Obaveza izdržavanja deteta može se produžiti kada punoletno dete nije radno sposobno, a nema sredstava za samostalno izdržavanje. Ova obaveza roditelja, u ovakvim uslovima, trajaće dok se takvo stanje deteta ne promeni. U situaciji kada su roditelji preminuli ili nisu u mogućnosti da daju izdržavanje zbog bolesti ili nemaštine, ta obaveza prelazi na babe i dede ili drugog srodnika u pravoj liniji srodstva. Obavezu izdržavanja, imaće i brat i sestra izdržavanog lica, a u skladu sa svojim mogućnostima.

Izdržavanje supružnika je pravni institut koji štiti supružnika koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a pored toga je i nesposoban za rad ili nezaposlen. U tom slučaju on može imati pravo na izdržavanje od strane drugog supružnika, srazmerno njegovim mogućnostima. Zahtev za izdržavanje neće biti prihvaćen ukoliko bi za drugog supružnika to predstavljalo očiglednu nepravdu.

Samostalno vršenje roditljskog prava i položaj samohranih roditelja

Porodični zakon detaljnije određuje i precizira institut samostalnog vršenja roditeljskog prava.

• Jedan roditelj vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, kada je mrtav ili kada je potpuno lišen roditeljskog prava odnosdno poslovne sposobnosti.
• Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava
• Jedan roditelj vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava
• Jedan roditgelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, a sud je procenio da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta
• Jedan roditgelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Pre svega samohrani roditelji su zaštićeni Ustavom, tačnije čanom 66, koji im garantuje posebnu zaštitu i to sve u skladu sa zakonskom regulativom.

Samohrani roditelji su zaštićeni i Zakonom o radu kojim se zabranjuje diskriminacija i predviđa posebni režim zaštite za samohrane roditelje koji imaju dete do 7. godine starosti.

Samostalni roditelj je roditelj kome je sud rešenjem dodelio starateljstvo nad decom, a sa druge strane samohrani roditelj je silom prilika, ostao bez pomoći drugog roditelja, kako zbog smrti, tako i zbog nekihg drugih životnih okolnosti.

Samohrani roditelji se suočavaju sa brojnim poteškoćama i izazovima, od kojih su najčešći materijalni problemi, problemi stambenog pitanja, nezaposlenost, diskriminacije prilikom zapošljavanja, neplaćanje alimentacije, itd. Takođe veliki problem predstavlja i odsustvo drugog roditelja u vaspitanju i podizanju deteta, usmeravanja na pravi put, nedostatak porodičnoh vrednosti itd.

Vanbračna zajednica predstavlja trajniju zajednicu života žene i muškarca, odnsno vanbračnih partnera, između kojih nema bračnih smetnji, a Ustav Republike Srbije je izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom. Odsustvo postojanja bračnih smetnji kao jedan od uslova koji moraju biti ispunjeni da bi vanbračna zajedica proizvodila porodinopravna dejstva podrazumeva smetnje u pogledu bračnosti, nesposobnosti za rasuđivanje, srodstva (krvnog, adoptivnog i tazbinskog), starateljstva, maloletstva i nedostatka volje.

Dejstva vanbračne zajednice u velikoj meri izjednačena su sa dejstvima braka, a osnovna razlika između braka i vanbračne zajednice jeste što između vanbračni partnera ne postoji zaonsko nasleđivanje. Dakle, u koliko dođe do smrti jednog od vanbračnih partnera, drugi ne dobija ništa po osnovu zakona, osim u koliko nije određen kao testamentarni naslednik.

Kako bi jedan od vanbračnih partnera dobio ono što mu pripada po osnovu svog ulagalja, mora da pokrene tužbu dokazujući kako su imovinu u zajednici života sticali zajedno.

Starateljstvo

Licu koje nije u stanju da se brine o sebi, svojim potrebama i interesima organ starateljstva postavlja staratelja, kao jedan vid zaštite. Nemoćna lica kojima je staratelj neophodan jesu punoletna lica lišena poslovne sposobnosti, kao i deca bez roditeljskog staranja. Organ starateljstva donosi odluku o postavljanju staratelja, o njihovom odabiru i smeštaju štićenika.

Staratelj je u obavezi da se odgovorno i savesno brine o štićeniku, a lična svojstva i sposobnosti u svakom pojedinom slučaju proverava nadležni Centar za socijalni rad, koji donosi odluku o podobnosti lica.

Staratelj je dužan da vaspitava, podiže, odgaja lice,da mu pruži adekvatno obrazovanje, a sve u cilju osposobljavanja za samostalan život. Staratelj se takođe brine i o uslovima u kojima štićenik živi, upravlja i raspolaže njegovom imovinom i probavlja sredstva za izdržavanje.

Organ starateljstva je dužan da bez odlaganja razreši staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja dužnost, ili da zloupotrebljava prava, da grubo zanemaruje dužnosti staratelja, ili je nastupila konkretna okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja.

Starateljstvo prestaje

1. Kada maloletni štićenik navrši 18.godinu života
2. Kada maloletni štićenik bude usvojen
3. Kada maloletni štićenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva
4. Kada bude doneta pravosnažna sudska odluka o vraćanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika
5. Kada bude doneta pravosnažna sudska odluka o vraćanju poslovne sposobnosti punoletnom štićeniku
6. Kada štićenik umre

Starateljstvo može da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovarajući način, počne da se stara o detetu odgovorno i savesno.

Starateljstvo može da prestane prestankom prava i dužnosti staratelja. Starateljstvo ne prestaje razrašenjem ili smrću staratelja.